Јуче смо обележили годишњицу ослобођења Београда, 20.октобра 1944. Изостао је, традиционално, критички осврт, али је ипак добро што је изостала и игнорација, запаћена кад су се власти дочепали ови што све знају више и боље.
(није с том темом, али јесте с поентом: Глупости наших подела)
Јуче нисмо обележили годишњицу смрти Јованке Броз, 20. октобра 2013. То је, у неку руку, ипак боље него да се добропозиционирана деца комунистичких гузоња утркују ко ће је више попљувати.
(Јованка и Срби)
Данас ћемо обележити годишњицу немачког ратног злочина у Шумарицама, 19.-21. октобра 1941. Не знам ко је и зашто укинуо забрану да Немац икада уђе у овај град, али је то мање зло од српске деце која на Фејсбуку честитају Шумарицама догађај из календара…
(опет, само поента: Остајте овде, јер… Србија)
А сутра… Сутра ће нас проћи еуфорија (не)обележавања и све ће ићи по старом. У ствари, кукаћемо мало због пријема шиптарске терористичке парадржаве „Косово“ у УНЕСКО.
(#NoKosovoUNESCO)